Bio sam sinoc u Novom Sadu. Otisao sam do jedne prilicno poznate ulice gde se vikendom  okupljaju mladi. Nasumicno sam izabrao jedan od kafica simbolicnog naziva. Usao sam tamo i odmah sam s vrata ugledao jednog andjela.  Imala je plave oci. Ne znam zasto oduvek sam zamisljao da andjeli imaju plave oci. Samo sto su njene oci bile tuzne,a tu tugu nije uspeo da sakrije ni sirok osmeh na njenom licu. Ne znam s kim je sedela, ne znam sta je radila, sem tih ociju nista nisam video. Posmatrao sam ih, a onda rekoh sebi nek ide zivot. odlucio sam da na trenutak pokvarim mir tih plavih ociju. Da udjem u njihov vidokrug.

Prisao sam i pitao -Izvini jesu li tvoje oci plave ili zelene? Trepnila je, sirom otvorila oci i rekla - Plave! Pogledala me jos jednom a onda spustila pogled. Bio je to znak da vise nisam pozeljan. Sto se nje tice ovaj razgovor je zavrsen. Nisao odustajao, nastavio sam, pitao sam je- Je li lepo oko moje, zasto si ti sama nocas? Imas li ti nekog da ti ljubi te tvoje oci svako jutro kad se probudis iz kreveta? Jer iskreno receno ja sam bio spreman,  iako nisam bio pod uticajem alkohola, najiskrenije, da ljubim te lepe oci svako jutro i svaku noc, od sada pa zauvek. Do kraja vecnosti. I skreno receno smatram da je svako jutro koje te oci niko ne poljubi jedan biser bacen u blato. Rekla je, pomalo drsko - Naravno! ali...negde u dubini, nesto je zatreperilo, nisam bio siguran sta. Iskopacu to iz nje. Pitao sam je gde joj je momak. Nije me udostojila odgovora. Medjutim bio sam  uporan i na kraju mi je odgovorila- on nije tu, radi daleko odavde. Ostao sam zabezeknut. Takvog andjela nemati pored sebe? Iskreno nista mi nije bilo jasno! Koji je taj lik imao razlog da te ostavi samu i da ode, da te ostavi da te salecu muskarci. Usamljenost je cudo ja znam, na prvoj prepreci mozes da pokleknes, ako se osecas usamljeno, a on nije dovoljno pazljiv. Zanimalo me gde i sta radi? Da li ona misli da je on njoj tamo veran? Da li je ona njemu verna? Da naravno, jasno i glasno mi je odgovorila.

Bila je slatka i umiljata. Imala je izvajano telo. Kad joj pridjes skapiras da je savrsena devojka. I spolja i iznutra. Slatka, mazna umiljata, lepa, zgodna....i voli svog momka. Ona je od onih zena koje kada udju u prostoriju, ostavlja bez daha sve prisutne i svi se okracu za njom. A ona sama kao da toga nije svesna i to povecava njen sarm.
Pricala mi je da je radila na televiziji  a sada radi posao koji ne voli. Opet sam je pitao-ne volis svoj posao a volis njega, zasto nisi sa njim? Cutala je i onda sam shvatio dasam preterao. Dirnuo sam je negde gde nije tebalo. Zatvorila se. Vise nije bilo osmeha.

Mislim da je ovakvog andjela zaista tesko sresti u danasnje vreme. Ne znam da li je ona poslednji andjeo ili jedan od retkih. U svakom slucaju jedno od ta dva je istina.
Lepa, zgodna, sarmatna, umiljata, mazna i verna svom momku. Nisam hteo da joj kazem, ali tog momka za nju zabole cosak. Znao sam to. Godine mog zivotnog iskustva naucile su me- da, daaaa, briga njega devojcice moja za tebe.
Sto se njega tice - iskreno se nadam da zna koliki je srecnik. Da je svestan da je nasao nesto sto se ne nalazi svakog dana.

I iskreno se nadam da gresim kada tvrdim da ga boli uvo za nju...

ponekad osecam mrznju duboko u sebi.mrzim je sto je srecna.mrzim sto ja nisam.mrzim sto nam se pogledi ponekad ukrste i u njemim ocima vidim da je ispunjena ima sve.
a ja?
nista!!!
sam sam ko pustinjak.
mracno mi je u sobi zato sto mi je i zivot takav.
mracan.
jedino svetlo je zar cigarete u mojoj ruci.
ko je delio uloge u ovom zivotu?
zasto mene niko nista pitao nije?
umoran sam od stalne borbe,laznih ljudi, ledja su mi pogrbljena od zivotnog tereta.
ona je bila sav svet moj,sav osmeh,sva podrska.
ubija samoca, usamljenost gusi.
lepljiva je ova bara ovo zivo blato u koje tonem sve dublje i dublje.
 

Spustio sam se niz nekoliko stepenika u pab. Stepenište je bilo pomalo blatnjavo, ali je pod bio čist. Čitavog dana nisam video nešto slično, pa sam zastao zbunjen gledajući svoje prljave cipele. Šanker je mahnuo rukom da nastavim, te sam se zaputio ka šanku. Okačio sam kesu sa cipelama na mesto u pabu gde se vešaju stvari i seo za barsku stolicu. Osim njega i mene, nikoga nije bilo unutra. Izvadio sam cigaretu, pripalio je i stavio pribor za pušenje ispred sebe. Šanker uzeo najveću kriglu, nasuo svetlo točeno i gurnuo do mene. Iznenađen, pomislio sam da je on neki ludak koji zna da čita misli. Podigao je svoju kriglu, rekao "živeli", te mi nazdravismo u ime ludaka. Iz velikog masnog zvučnika je izašao stari Floyd i krenuo da drombulja na akustičnoj gitari, pesmu o letećim svinjama. Šanker i ja smo ga slušali, praveći se da nismo videli kako izleće iz zvučnika. Povukao sam jako iz krigle, uzeo dim jeftine pljuge i odlutao u mislima, praćen gitarom i nekom čudnom senkom, u isto vreme poželjnom i neprijatnom do granice izdržljivosti; senkom za koju se mozak lepi, a glava ne želi da se okrene u njenom pravcu...Učinilo mi se kao da sam čuo ulazna vrata paba. Cigareta u pepeljari je dogorela do filtera, a njegov oštar miris mi je šaptao kako se previše često gubim u mislima. Šanker je glancao krigle i klimao glavom novom gostu, koji je uzimao barsku stolicu pored mene i sedao u trenutku kad sam palio sledeću cigaretu. Spustio sam upaljač na kutiju cigareta i oprezno pogledao desno, očekivajući nekog novog, naoštrenog ludaka u tom previše ludom danu za jedan januar. Imala je crn kaput i pušila je isto đubre od pljuge koje sam i ja pušio. Nije delovala naoštreno, pa sam odbacio mogućnost da je bila ludak. Njeno lice je imalo naku neopisivu dubinu, koju nisam mogao da definišem njegovim crtama, već sam imao utisak da je dubina dolazila iznutra. Valjao sam vrhom cigarete pepeo u pepeljari, pitajući se odakle mi je poznat mladež ispod njenog oka. Konobar je nasuo u kriglu veliko crno i gurnuo ga prema njoj. Pogledao sam ga sumnjičavim pogledom, a on mi je namignuo i klimnuo glavom. Devojka je otpila poveći gutljaj, izvadila iz svog kaputa telefon. Cekala je nekog. Odmerio sam je od glave do pete. Bice ova mala moja nocas, oblizivao sam se u mislima. "Matori, je l' može u istu kriglu? Dokurčilo mi da ih više perem", rekao je šanker uzimajući moju praznu kriglu. Jefin zivot, jeftino pivo, jeftine picke.